Čeznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Čeznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam reci, ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Čeznem da upotrebim najdragocenije reci sto imam za te ; ali se ne usudjujem, strahujuci da mi se nece vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovoscu.
Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada saznati sta je bol.
Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usudjujem, jer bi mi inače srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce recima.
Grubo uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.
Rabinranat Tagore
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар